Prirodna zaštita bašte: biljke koje odbijaju štetočine i leče zemljište

Uzgoj povrća i voća u bašti može biti izazovan, posebno kada se suočavamo sa raznim štetočinama i bolestima. Međutim, priroda nam pruža rešenje – određene biljke imaju sposobnost da odbijaju insekte, leče zemljište i čak poboljšaju ukus plodova. U ovom članku otkrivamo koje biljke su najefikasnije u borbi protiv štetočina i kako ih pravilno koristiti.

Biljke koje odbijaju leptira kupusara i biljne vaši

Leptir kupusar i biljne vaši su među najvećim neprijateljima kupusnjača. Srećom, neke biljke mogu da ih odbijaju svojim mirisom ili hemijskim sastavom:

• Celer – odbija leptira kupusara i biljne vaši. Preporučuje se saditi ispod voćaka napadnutih vašima ili pored kupusnjača.
• Ren – ako se posadi ispod trešnje, sprečava pojavu gljivične bolesti monilije. Oko krompira odbija krompirovu zlaticu i utiče na zdravlje krtole.
• Lavanda i majoran – sprečavaju pojavu lisnih vaši i mrava.
• Kamilica – leči zemljište u prečniku od oko metra, sprečava pojavu belog crva i pozitivno deluje na okolne biljke.

Biljke protiv drugih štetočina

Osim kupusara, u bašti se mogu pojaviti i drugi nepoželjni gosti. Evo nekih biljaka koje pomažu u borbi protiv njih:

• Nana – odbija štetočine kupusa i lisne vaši.
• Bosiljak – mirisom odbija lisne vaši, komarce i grinje.
• Metvica – posađena između plavog patlidžana, štiti ga od krompirove zlatice.
• Borač i mirođija – odbijaju leptira kupusara.
• Žalfija, majčina dušica i čubar – odbijaju puževe i golaće.
• Maslačak – odbija gliste nematode.

Zaštita povrća kombinacijama biljaka

Pravilno kombinovanje povrtnih kultura može značajno smanjiti potrebu za hemijskim sredstvima za zaštitu. Evo nekih proverenih kombinacija:

• Crni luk i šargarepa – luk štiti šargarepu od mrkvine muve i nematoda, dok šargarepa olakšava rast luka.
• Bijeli luk i jagode – smanjuje rizik od sive plesni na jagodama.
• Mlječika (Carevac) i ricinus – mirisom korena rasteruju krtice, voluharice i poljske miševe.

Zašto je važno saditi stare domaće sorte?

Stare domaće sorte voća, povrća i vinove loze su otpornije na bolesti i štetočine u odnosu na moderne hibridne sorte. Osim toga, one su bogatije biološki aktivnim materijama, što ih čini zdravijim izborom za ishranu. Ukoliko je moguće, preporučuje se gajenje starih sorti ili poludivljih biljaka koje su prilagođene lokalnim uslovima.

Prirodna đubriva i njihova uloga

Osim odbijanja štetočina, neke biljke imaju sposobnost da obogaćuju zemljište hranljivim materijama. Kopriva, na primer, može da se koristi za pripremu prirodnog đubriva koje stimuliše rast biljaka i jača njihov imunitet. Priprema se tako što se sveže biljke potope u vodu i ostave da fermentiraju nekoliko nedelja. Dobijena tečnost se razređuje i koristi za zalivanje.

Zaključak

Prirodna zaštita bašte korišćenjem odgovarajućih biljaka ne samo da smanjuje potrebu za hemikalijama već i doprinosi zdravijem okruženju. Kombinovanjem različitih vrsta možemo postići ravnotežu u ekosistemu bašte, što rezultira boljim prinosima i ukusnijim plodovima. Sledeći put kada planirate svoju baštu, razmislite o ubacivanju ovih korisnih biljaka – priroda će vam se zahvaliti!