Prekvalifikacija u Medicinsku Školu: Vodič za Promenu Karijere

U današnje vreme, kada je tržište rada nepredvidivo, mnogi se okreću opciji prekvalifikacije kako bi pronašli stabilniji i perspektivniji posao. Posebno je interesovanje veliko za zdravstvene struke, poput medicinske sestre tehničara ili medicinske sestre vaspitača, za koje se često navodi da su deficitarna zanimanja. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces prekvalifikacije, baziran na iskustvima stvarnih ljudi koji su ovaj put već prešli.

Zašto baš Medicinska Škola?

Nakon završene srednje hemijske, ekonomske, grafičke ili bilo koje druge škole, suočavanje sa nemogućnošću pronalaska posla u struci je razočaravajuće iskustvo. Razmišljanje o prekvalifikaciji postaje logičan sledeći korak. Među brojnim opcijama, medicinska škola se ističe zbog percipirane stabilnosti i potražnje na tržištu rada. Kao što jedan korisnik foruma primećuje: "Skoro sam gledala na TV-u da je farmaceutski tehničar deficitarno zanimanje...". Međutim, važno je naglasiti da potražnja može varirati od grada do grada.

Ključna dilema mnogih je da li upisati srednju medicinsku školu putem prekvalifikacije ili krenuti dalje na višu školu ili fakultet. Kako jedna osoba ističe: "Sigurno da je bolje [fakultet] ali i duže i skuplje, tako da sad nisam u prilici, možda jednog dana.". Prekvalifikacija u srednju školu je brža i pristupačnija opcija za one kojima je hitno da steknu novo zvanje.

Kako funkcioniše proces prekvalifikacije?

Prekvalifikacija, ili tačnije dokvalifikacija, podrazumeva polaganje razlike ispita između predmeta koje ste imali u prethodno završenoj srednjoj školi i predmeta koji čine nastavni plan i program željenog smera. Na primer, ako ste završili gimnaziju ili ekonomsku školu, polagaćete samo stručne predmete iz medicinske škole, dok će vam opšti predmeti (matematika, srpski, istorija) biti priznati.

Broj ispita koje treba polagati varira. Neko sa završenom gimnazijom može imati 20-27 ispita razlike, dok neko ko već ima medicinsku školu (npr. kozmetičar) može imati samo 8-12 stručnih predmeta za drugi smer. Kao što je jedna korisnica podelila: "Ja sam imala 27 ispita za dokvalifikaciju, mogla sam to da ispolazem sve za 9 meseci pod uslovom da svaki mesec dajem po 3 ispita."

Državna vs. Privatna Škola: Gde upisati?

Ovo je možda najčešće pitanje. Državne medicinske škole (npr. u Beogradu, Nišu, Somboru) nude programe vanrednog školovanja i prekvalifikacije. Međutim, prema iskustvima, proces može biti sporiji - ispitni rokovi su rede (često na dva meseca), a sama organizacija može biti manje fleksibilna. Cene se kreću, a za godinu školarine i ispite potrebno je izdvojiti nekoliko desetina hiljada dinara.

S druge strane, privatne medicinske škole, kao što je često pominjani Dositej Obradović iz Novog Sada (sa ograncima u drugim gradovima), nude ubrzan i organizovaniji pristup. Karakteriše ih:

• Mesečni ispitni rokovi - mogućnost bržeg napredovanja.
• Fleksibilnost - mogućnost polaganja u Beogradu, Valjevu, itd.
• Pristupačnost nastavnika - mnogi ističu da su profesori i direktor izlazili u susret i bili vrlo korisni.
• Jasna finansijska struktura - fiksna cena školarine po godini (npr. 150 evra) i po ispitu (oko 3000 dinara).

Važno je pitanje priznavanja diplome. Kao što je jedna korisnica istakla, dobila je zvanično obaveštenje da diploma ove privatne škole "važi kao i diploma u bilo kojoj državnoj medicinskoj školi", jer škola ispunjava uslove utvrđene od strane nadležnog sekretarijata.

Praksa: Kako i gde je odraditi?

Stručna praksa je obavezan deo školovanja. Za smer medicinske sestre tehničara (MST), praksa se odvija u bolnicama, domovima zdravlja ili patronažnoj službi. Za smer medicinske sestre vaspitača (MSV), praksa se obavlja u vrtićima, jaslicama ili pedijatrijskim odeljenjima.

Prema iskustvima, učeníci često mogu sami da biraju ustanovu za praksu u svom gradu, noseći uput iz škole. Ipak, neke državne ustanove zahtevaju da škola ima sklopljen ugovor sa njima, što može stvoriti prepreke. Savet je da se raspitate direktno u ustanovi ili da se okrenete privatnim klinikama i vrtićima, koji su često fleksibilniji. Praksa za sve četiri godine ukupno traje oko 2-3 meseca (oko 300 časova), što se može podeliti tokom školovanja ili odraditi na kraju.

Šta vas čeka na ispitima?

Stručni predmeti se uglavnom polažu usmeno (anatomija, hirurgija, pedijatrija, itd.), dok se opšti i neki društveni predmeti (psihologija, sociologija) mogu polagati pismeno. Ključ za uspeh je učenje iz preporučene literature. Mnoge škole obezbeđuju CD sa pitanjima ili skripte koje se mogu naručiti. Važno je ne učiti napamet, već razumevanjem, posebno kod predmeta kao što je anatomija sa brojnim latinskim nazivima.

Ispiti nisu opisani kao nepremostivo teški, ali zahtevaju posvećenost. Kao što jedna polaznica kaže: "Profesori su extra, uopšte nisu strogi, čak dok odgovaraš oni ti upotpunjuju odgovor... Nije ništa strašno, samo treba da budeš sigurna." Međutim, postoje i iskustva sa zahtevnijim profesorima, pa je savet da se dobro pripremite.

Nakon diplome: Put do posla

Dobijanje diplome je samo prvi korak. Da biste stekli puno pravo na rad u državnoj ustanovi, neophodno je odraditi pripravnički staž (volontiranje) i položiti državni ispit.

• Za MST: Pripravnički staž traje 6 meseci (obično 3 meseca u Domu zdravlja i 3 u bolnici). Nakon toga polažete državni ispit.
• Za MSV: Pripravnički staž traje 6 meseci do godinu dana u predškolskoj ustanovi, a zatim sledi polaganje pred komisijom Ministarstva.

Nažalost, realnost našeg tržišta rada je takva da je veza i dalje često presudna za zapošljavanje u državnim ustanovama. Kako jedna iskusna korisnica surovo konstatuje: "Nemojte upisivati tu skolu ako nemate vezu za dobijanje posla u tom domenu." Ipak, to ne znači da su sve šanse izgubljene. Otvaraju se mogućnosti u privatnom sektoru - privatnim klinikama, ordinacijama, apotekama, privatnim vrtićima, igraonicama, kao i u radu kao dadilja ili negovateljica. Aktivno traženje posla, slanje molbi i networking su od suštinskog značaja.

Česta Pitanja i Nedoumice

Da li mogu da radim u inostranstvu sa ovom diplomom?
Za rad u zemljama poput SAD-a, Kanade ili Australije, obično je potrebna visoka stručna sprema (fakultet). U Evropi postoje veće šanse, ali je često potrebno nostrifikovanje diplome i dobro poznavanje jezika. Sa srednjom medicinskom školom možete raditi kao negovateljica ili pomoćno osoblje.

Da li gubim prethodnu diplomu?
Ne, obe diplome ostaju važeće. Imate pravo na više zvanja.

Da li postoji starosna granica?
Ne, za prekvalifikaciju nema starosne granice. Na polaganjima ima i mladih od 20 i starijih od 50 godina.

Koliko sve košta?
Ukupni troškovi u privatnoj školi, za nekoga sa 20-ak ispita, kreću se od 1500 do 2000 evra (školarina, ispiti, maturski rad). U državnoj školi su troškovi takođe značajni, a proces može trajati duže.

Zaključak: Da li se isplati?

Prekvalifikacija u medicinsku školu je ozbiljan poduhvat koji zahteva vreme, novac i energiju. Nije magično rešenje za zapošljavanje, ali jeste realna šansa da se stekne korisno i traženo zvanje u relativno kratkom roku. Uspeh zavisi od vaše posvećenosti učenju, strpljivosti tokom obavezne prakse i, realno, od mreže kontakata i sreće pri traženju posla.

Kao što jedan korisnik foruma savetuje: "Samo se opustite i ne dozvolite da vas profesor ka zbuni i rešen problem." Pažljivo istražite, proverite sve informacije direktno u školama koje razmatrate, i ako odlučite da krenete - krenite sa punom predanošću. U današnje vreme, dodatna veština i diploma nikada nisu na odmet.