Mljet: Zeleni Biser Jadrana koji Očarava Dušu

Postoje mesta koja ostavljaju trag toliko dubok da se ne zadržavamo samo na suveniru u obliku karte za nacionalni park. Ona postaje podsjetnik, obećanje sebi da ćemo se vratiti u roku od godinu dana, da bismo ponovo oplovili njegove obale, istražili skrivene uvali i posvetili mu malo više vremena. Upravo takav osećaj ostavlja Mljet, najzelenije jadransko ostrvo, pravi raj za sve one koji tragaju za mirom, prirodom i istorijom.

Ulazak u Carstvo Mira: Put ka Ostrvu Sveta Marija

Voznja brodićem prema srcu nacionalnog parka, malenom ostrvcu Sveta Marija, traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je pun iščekivanja. Čak i pri ulasku u brod nastaje određena uzbuđenja, jer je bitno naći dobro mesto za pregled, pogotovo ako želite da uhvatite savršene fotografije. Dok su se neki putnici žurili da zauzmu udobne stolice u kabini, propuštajući fantastičan pogled na obalu, mi smo ostali na palubi, ne želeći da propustimo ni treptaj ovog doživljaja.

Sa desne strane, obala nije previše naseljena, tek poneka vila skromno viri iz zelenila. Ali sa leve strane, u daljini, nalazi se malo veće mesto, dobro povezano autobuskom linijom koja spaja veliko jezero sa morem. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, uz obilje bujne vegetacije, daje poseban šmek celom ovom delu ostrva. Kako se brodić bliži ostrvcu, već se nazire silueta crkve Svete Marije, simbola Mljeta.

Kroz Hajku Istorije: Benediktinski Samostan na Ostrvu Sveta Marija

Prvo na šta nailazimo pristigavši na ostrvce jeste samostan i crkva Svete Marije. Crkva i prizemlje samostana potiču iz XII veka, a tokom XIV i XV veka dograđivani su sprat i predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđivana, a ispred ćelija za monahe sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Istorija ovog mesta je burna. Od nekada bogate opreme, sačuvalo se vrlo malo predmeta. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke Republike. Imovina je potom prelazila iz ruku u ruke - redovnicima školopima, pa isusovcima, da bi 1872. godine prešla u državno vlasništvo. Dolaskom Jugoslavije, 1949. godine, imovina je nacionalizovana i predata Jugoslovenskoj akademiji nauka, da bi 1959. godine narodni odbor Mljeta pretvorio objekat u hotel. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je preuzela posed, koji je, nažalost, bio u ruševnom stanju. Kroz vekove, više se rušilo i grabilo nego što se ulagalo, što je istinska šteta po ovaj dragulj u srcu zelenog Mljeta.

Prirodna Čuda: Jezera Nastala pre 10 000 Godina

Mljet je poznat po svoja dva jedinstvena jezera, Veliko i Malo jezero, koja su nastala nakon ledenog doba, pre otprilike 10 000 godina. Ova činjenica govori koliko je staro i geološki zanimljivo ostrvo. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista da se može videti do dna, gde se, šaljivo rečeno, ribice mogu uhvatiti i rukom. vlasti su se potrudile da uredi sve staze oko oba jezera, koje su označene i prilagođene kako biciklistima, tako i planinarima i hajkerima.

Posebno je impresivna organizacija zaštite prirode. Vatrogasna oprema pokriva ceo kraj, što i ne čudi s obzirom na rizik od požara u sušnim letnjim mesecima. Čak i na mnogo manje naseljenim ostrvima pružena su creva za vodu i postavljeni aparati za gašenje. Organizovan je i prevoz autobusom za one koji ne žele da pešače, iako je prava šteta propustiti priliku da se uživa u mirisu četinara i zvucima prirode tokom šetnje.

Legende koje Oživljavaju Prošlost: Odisej i Kalipso na Mljetu

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Sam Homer je u svom epskom delu Odiseja opisao ovo, po mnogima, najlepše ostrvo na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz Trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde ga je zarobila otočka nimfa Kalipso, kćerka Atlantova.

Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipso, legenda je duboko ukorenjena u lokalnom folkloru. Odisejeva pećina, za koju se veruje da je upravo ono mesto gde se Odisej sklonio, nalazi se ispod Babinog polja. Ima dva ulaza, sa mora i sa kopna, i duboka je oko tridesetak metara. Ribari iz Babinog polja je i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Prema predanju, Odisej je ovde proveo punih sedam godina, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, pre nego što su ga bogovi konačno oslobodili i pustili da se vrati kući.

Gastronomski Doživljaj: Od Melite do Stelle Maris

Naravno, putovanje na Mljet ne bi bilo potpuno bez uživanja u lokalnoj kuhinji. Na ulasku u naselje Polače, nailazi se na čuveni restoran Melita, nazvan po starom rimskom imenu za Mljet. Iako poznat po dalmatinskoj kuhinji, posetioce može iznenaditi visokim cenama, što je donekle razumljivo s obzirom na logistiku dovoza namirnica. Međutim, iskustvo večere u Pomeni ili u Stelli Maris u Polačama je nešto što se dugo pamti.

Večera pod zvezdama, uz svetlost koja se ogleda u mirnoj vodi jezera, predstavlja raj za gastro-hedoniste. Od obilatih predjela sa domaćim maslinovim uljem, srdelama u kvasini, preko riblje čorbe, pa do glavnog jela - flete orada, škarpine ili drugih morskih specijaliteta - sve je pripremljeno sa pažnjom i ljubavlju. Praćeno odličnim domaćim belim vinom, ova večera postaje sinonim za savršenstvo.

Kao naravoučenje, pametno je uvek imati sa sobom bocu vode, pogotovo tokom vrućih letnjih dana provedenih u pešačenju i sunčanju.

Polače i Skrivena Luka Zaklopatica

Polače su ribarsko mesto smešteno u malom zalivu, koje služi kao odmorilište jedriličarima i turistima. Dobro je povezano sa jezerima, a njegov naziv potiče od rimskih palača (palača), odnosno utvrđenja čiji ostaci se i danas mogu videti. Danas su kuće u Polačama praktično uz cestu koja je uz samu obalu, a svaka kuća ima svoj vez i jastožeru u kojoj se drže ulovljeni jastozi i škarpine koje se zatim spremaju gostima.

Sa druge strane ostrva, nalazi se skrivena luka Zaklopatica. Ovo je mesto gde se možete potpuno izolovati od sveta. Uvala je delimično skrivena, okružena brdima, a pristup brodovima je moguć kroz specifičan prolaz. Nažalost, 2003. godine veliki požar je zahvatio ovaj deo ostrva, ostavljajući vidne tragove, ali priroda se polako oporavlja. Ovo mesto pruža neverovatnu sliku kombinacije mora, jezera i šume, koju je teško zaboraviti.

Praktični Saveti za Posetu Mljetu

Kako doći do Mljeta? Najlakši i najkomodniji način je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom preko Prapatna na Pelješcu. Leti je ova veza učestala, iako se može desiti da trajekt bude prepun. Alternativa je da se obiđe obližnji Ston, koji je sam po sebi vredan pažnje sa svojim čuvenim zidinama i solanom.

Najbolje vreme za posetu: Kraj proleća (maj, jun) ili početak jeseni (septembar) su idealni. Vreme je još uvek lepo, more je toplo, a izbegavate vrhunac letnje sezone i vrućine.

Šta obići: Osim nacionalnog parka sa jezerima i ostrvcem Sveta Marija, obavezno istražite i druge delove ostrva. Istočna strana Mljeta poseduje prelepe peščane plaže, poput onih na području zvanom Saplunara, za razliku od zapadnog dela koji je kamenit i strm.

Zaključak: Mljet kao Melem za Dušu

Mljet nije samo destinacija; on je iskustvo. To je mesto gde se istorija, legenda i netaknuta priroda stapaju u jednu celinu. Bilo da se budite uz zvuke galebova na jedrilici usidrenoj u mirnoj uvali, šetate šumskim stazama koje vode pored smaragdnih jezera, ili večerate uz lokalne specijalitete pod zvvezdanim nebom, Mljet će vam ostati u sećanju kao melem za dušu. Posebno u jesenje kišne beogradske večeri, fotografije sa ovog ostrva postaju vrata u drugi, mirniji svet, koji vas poziva da se vratite. Jer, kao što kaže jedna poslovica, jednom kada dodirnete lepotu Mljeta, on će vas zvati ceo život.