Da li smo previše opterećeni kilogramima?

U modernom dobu, dobar izgled se često povezuje sa mršavošću. Mediji promovišu određene standarde lepote, što dovodi do toga da mnogi ljudi, posebno žene, postanu opsednuti brojanjem kalorija i strahom od dobijanja na težini. Ali gde je granica između brige o zdravlju i nezdravog opterećenja kilogramima?

Društveni pritisak i njegov uticaj

Mnoge žene osećaju pritisak da budu što tanje, što može dovesti do poremećaja u ishrani, anksioznosti i gubitka samopouzdanja. Čak i one koje su po BMI tabelama u kategoriji "neuhranjenih", i dalje se osećaju nezadovoljnim svojim telom zbog pola kilograma viška.

Jedna od učesnica diskusije kaže: Priznajem da je takvo razmišljanje zahvatilo i mene. Puno vremena posvećujem ishrani i pazim da se ne ugojim. Evo, sada sam se ugojila pola kilograma i imam 52,5 kg na 170 cm. Znam da to nije puno, ali sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma.

Zdravlje iznad izgleda

Ipak, sve više ljudi shvata da zdravlje treba da bude prioritet. Ne dozvoljavam medijima da mi ispiraju mozak. Bitno mi je da budem zdrava i da se osećam dobro u svom telu. Ovakav stav je ključan za dugoročnu sreću i psihičko blagostanje.

Mnogi se slažu da je bolje imati oblikovano i zategnuto telo nego izgladnelo. Meni nije lepo mršavo izgladnelo telo po svaku cenu, već telo koje je zdravo i aktivno. Postizanje ovog cilja zahteva balans između ishrane i fizičke aktivnosti, a ne ekstremne dijete.

Zašto dijete ne funkcionišu dugoročno?

Rigorozne dijete često dovode do još većih problema. Ljudi su u tripu da im dijeta pomaže, a u stvari samo muče organizam. Na kraju ti ispadne još gore. Gladanjem se gube kilogrami privremeno, ali organizam kasnije traži nadoknadu, što rezultira još većim unosom kalorija.

Ključ je u postepenim promenama: Umesto da jedeš burek svako jutro, probaj integralno pecivo, voće, proteine. Smanji hleb, izbaci gazirana pića i slatkiše bar mesec dana. Ako uz to dodaš fizičku aktivnost, videćeš rezultate bez mučenja.

Kako se osloboditi opsesije?

Neke osobe imaju problem sa konstantnim merenjem i nerviranjem zbog najmanjih promena na vagi. Poslednje dve godine imam problem sa 2-3 kilograma viška. Posebno od kad smo kupili digitalnu vagu, čini mi se da bih mogla pet puta dnevno da se merim.

Važno je shvatiti da težina varira tokom dana i da broj na vagi nije jedini pokazatelj zdravlja. Nije važno šta vaga kaže, već kako se ti osećaš u svom telu. Nismo svi građeni isto.

Šta je pravi cilj?

Umesto da jurimo neki unapred definisani ideal, treba težiti balansu. Najvažnije je da voliš sebe i da brineš o svom zdravlju. Kilogrami su samo broj. Ako se hraniš zdravo, krećeš redovno i osećaš se dobro, to je prava mera uspeha.

Kao što jedna osoba kaže: Ja sam srećna sa svojim telom. Volim sebe ovakvu, i drugi me vole. Ne moram da budem savršena da bih bila vredna.

Zaključak: Telo kao dom, ne kao neprijatelj

Opsesija kilogramima može uništiti kvalitet života. Umesto da se borimo protiv svog tela, bolje je naučiti da ga prihvatimo i negujemo. Važno je da se osećaš lepo, da ne gladuješ, ali i da ne jedeš bez kontrole. Sve je u balansu.

Na kraju, važnije je biti zdrav i srećan nego se boriti za neki nerealni standard lepote. Jer, kao što jedna mudra reč kaže: Samo kod prasića stomak vodi glavnu reč.